Stres pogađa sve aspekte čovekovog bića fizički, društveni, duhovni i mentalni. Poslednji od ova četiri aspekta aspekt mentalnog zdravlja jeste taj gde posledice stresa često predstavljaju najveći razlog za zabrinutost. Naše mentalno zdrav lje određuje ko smo. Bez dobrog mentalnog zdravlja, kvalitet našeg života
trpi u fizičkom, društvenom i duhovnom smislu. Stres se, takođe, povezuje sa određenim vrstama disocijativnih stanja, kao kada, na primer, izgubite dodir sa svojom okolinom sanjareći o nečemu, ili čak, zbog poremećaja pamćenja, zaboravite čitava poglavlja svog života. U stvari, jedan nedavno sačinjen izveštaj ukazuje na mogućnost da su vantelesna iskustva na samoj granici smrti manifestacije dramatičnog disocijativnog stanja. Disocijativna stanja su obično posledica velikih stresova u životu. Dok je u takvom stanju, osoba primećuje da njen um deluje nezavisno od njenih emocija pa čak i tela. U disocijativno stanje može zapasti svako kada se okolnosti nameste. To ne mora da znači da je osoba i mentalno nestabilna. Dokazi govore da vantelesna iskustva na granici između života i smrti pre predstavljaju stanje izmenjene svesti nego neku vrstu duhovnog iskustva. Mozak može doživeti zapanjujuće promene pod uticajem ogromnog stresa, trauma ili nedostatka kiseonika.
trpi u fizičkom, društvenom i duhovnom smislu. Stres se, takođe, povezuje sa određenim vrstama disocijativnih stanja, kao kada, na primer, izgubite dodir sa svojom okolinom sanjareći o nečemu, ili čak, zbog poremećaja pamćenja, zaboravite čitava poglavlja svog života. U stvari, jedan nedavno sačinjen izveštaj ukazuje na mogućnost da su vantelesna iskustva na samoj granici smrti manifestacije dramatičnog disocijativnog stanja. Disocijativna stanja su obično posledica velikih stresova u životu. Dok je u takvom stanju, osoba primećuje da njen um deluje nezavisno od njenih emocija pa čak i tela. U disocijativno stanje može zapasti svako kada se okolnosti nameste. To ne mora da znači da je osoba i mentalno nestabilna. Dokazi govore da vantelesna iskustva na granici između života i smrti pre predstavljaju stanje izmenjene svesti nego neku vrstu duhovnog iskustva. Mozak može doživeti zapanjujuće promene pod uticajem ogromnog stresa, trauma ili nedostatka kiseonika.
Nema komentara:
Objavi komentar