O stresu se može govoriti samo onda kada je osoba izložena događaju koji procenjuje kao pretnju, gubitak ili izazov, tj. kada osoba procenjuje da situacija zahteva ulaganje povećanih, vanrednih napora u cilju adaptacije. Situacije ili događaji koji se na ovaj način subjektivno procenjuju nazivaju se stresnim događajima, stresnim situacijama ili stresorima. Ovakvo određenje implicira da stresna situacija uključuje promenuu odnosu na prethodno stanje; i da je trajanje stresora moguće odrediti sa manjom ili većom preciznošću, tj. da u stresne situacije ne spadaju veoma dugotrajni nepovoljni životni uslovi, koji mogu da imaju različite (nepovoljne) efekte na psihofiziološko funkcionisanje organizma i razvoj. Istraživači na području stresa proučavali su veliki broj različitih događaja koji se mogu okarakterisati kao stresni. Predmet najranijih studija su ratni događaji i prirodne katastrofe. Kasnije se započelo sa proučavanjem događaja koji uključuju manji intenzitet pretnje za izloženu osobu.
Nema komentara:
Objavi komentar